`

OKRETANJE SVETA


Komentar Ričarda Langa
Pogledajte video-prezentaciju ovog eksperimenta (na 10:21 minuta).

Ako pokažete kažiprstom ka svom licu i okrenete se oko sebe na licu mesta, drugi ljudi će vas videti kako se krećete, dok svet oko vas ostaje nepokretan.

Da li je vaše iskustvo isto ili drugačije? Da li je moguće da se svet kreće, dok vi ostajete u mestu?

Ako je tako, to bi bio dokaz da je vaš najdublji identitet božanski, a ne ljudski.
Hajde da ispitamo to. Ustanite, pokažite ka vašem ne-licu - tamo gde drugi vide vaše lice - i okrećite se polako i pažljivo nekoliko trenutaka. (Zaustavite se ako vam se vrti!)

Preko vašeg prsta, možete videti sobu kako se kreće. Da li vidite bilo kakvo kretanje na vašoj strani prsta?









Ja ne vidim. Tamo, vidim da se soba kreće, ali ovde spoznajem mirovanje. Ja sam u mirnom središtu sveta koji se okreće - JA SAM taj mirni centar.




Možete odabrati da budete svesni vaše unutrašnje nepokretnosti - vašeg unutrašnjeg božanstva bilo gde: dok hodate ulicom (kuće se kreću), dok vozite biciklu, kola ...

U središtu čitavog kretanja u vašem životu je mirovanje, a svesnost tog mirovanja opuštajuća je. Ovaj mirni, budni kapacitet je bez stresa. Ovde nema ničega što može postati napeto - čak ni u najtežim situacijama. (Kako bi kapacitet mogao da bude pod stresom zbog bilo čega?) Ovde možete da se odmorite – ovde je stabilnije nego na Zemlji.

Svesno uključite to mirovanje u vaš život. Uživajte u tom unutrašnjem miru gde god da se nalazite.

Nastavite sa nekim drugim eksperimentom.

Citati

Douglas Harding:

Kada uđete u vaš automobil, samo pogledajte oko sebe i vidite šta se kreće. Budite iskreni. Shvatite da ono što zapravo vozite nije automobil, već svet. Vozite univerzum. Aristotel, grčki filozof, definisao je Boga kao nepokretnog pokretača sveta. Pa, po milosti, to je ono što i vi jeste. Bože! Neverovatna istina o tome. To je meditacija. Za mene, meditacija je meditacija u životu, na tržištu. Veoma praktična. Pitate, da li je zaista praktična? Da, jeste. Ako puno vozite, preporučujem vam je. Ako želite da vozite dobro i bez napetosti i sa zadovoljstvom, ne zamarajući se previše ili nimalo, vozite Englesku, vozite Francusku. Mnogo je bolje nego da vozite vaš Clio. Veoma je praktično, vidite. Zaista to preporučujem. Detinjasto je, očigledno, ali i zabavno. Vidite, ova stvar je tako čudesna i zabavna. Ako želite da se zabavite, ako želite da otkrijete da Svemogući Bog ima sjajan smisao za humor, onda se vratite kući i uživajte u humoru. Učinite to! Probajte! Ne verujte mi na reč. Ne vjerujte u bilo šta od svega toga. Samo se upitajte: Da li je to tačno? Jesam li lud? Da li pričam koješta, ili je to istina? A ako je istina, probajte, napravite jedan okret. Kako je Ekhart rekao, šta imaš da izgubiš, ako učiniš jedan okret? Mislim da ćete ustanoviti da je intenzivno, 100% praktično.

Iz intervjua sa Daglasom Hardingom.

Ostali citati

Spoljašnji čovek je kao pokretna vrata; unutrašnji čovek je mirna šarka. Ekhart

Ko kaže da Tatagata ide ili dolazi, sedi ili leži, ne razume značenje mog učenja. Dijamantska Sutra

Kutb (Stub) je onaj koji se okreće oko sebe; oko njega se okreću nebeske sfere. Rumi

Kada prelazim most, most teče, a ne voda. Zen-izreka

Dugo sam hodao oko Kabe. Kada sam spoznao Boga, video sam Kabu kako šeta oko mene. Abu Iazid Al-Bistami, oko 870 n.e.

Zašto mislite da ste aktivni? Uzmite primer vašeg dolaska ovde. Pošli ​​ste od kuće kolima, popeli ste se na voz, spustili ste se na železničku stanicu ovde, ušli u kola i našli ste se u ovom Ašramu. Kada su vas pitali, odgovoili ste da ste putovali iz vašeg grada sve do ovde. Da li je to istina? Zar nije činjenica da ste ostali gde ste bili, dok se sve ostalo kretalo ... čitavim putem? Baš kao što ta kretanja smatrate vašim kretanjem, isto se dešava i kod svih drugih vaših aktivnosti. One nisu vaše. Ramana Maharshi


Dok jurimo, dok jurimo u Vozu,
Drveće i kuće idu unazad.
Ali zvezdano nebo iznad ravnice
Dođe u letu na našu stazu. Džejms Tomson

U centru, gde niko ne živi, tamo je ova svetlost ugašena... jer ova Zemlja je nedeljiva tišina, nepomična po sebi, a tom nepokretnošću sve stvari se pomeraju. Ekhart

I svaki Prostor koji čovek vidi oko svog prebivališta
Dok stoji na svom krovu ili u svojoj bašti na brdu
Dvadeset pet lakata u visinu, takav prostor je njegov Univerzum;
I na njegovoj ivici, Sunce izlazi i zalazi, Oblaci se spuštaju
Da bi ​​sreli ravnu Zemlju i More u tako uređenom Prostoru:
Zvezdano nebo ne doseže dalje, ali ovde se savijaju i stabilizuju
Sa svih strana, i dva Pola se okreću na svojim zlatnim ventilima;
I ako premesti svoje prebivalište, i njegova nebesa se pomeraju.
Gde su ona i on ide, i čitav njegov komšiluk oplakuje njegovo odsustvo.)
Takvi su Prostori koji se zovu Zemlja i takva je njena dimenzija.
Viliam Blejk
Ako vas pitaju: 'Koji je znak vašeg Oca u vama?', recite im: 'To je kretanje i odmor'. Jevanđelje po Tomasu.

vrh

Komentari

Pre nekoliko godina Daglas Harding je vodio radionicu u Irskoj. Jedan prijatelj je razgovarao sa njim u toku pauze.

"Daglase, sada si u osamdesetim godinama, i tako mnogo putuješ po svetu, ali izgleda da se ne umaraš!"

Daglas je odgovorio: "To je zato što ne idem nikuda!"
R.L. UK

U radionici je bio čovek sa moje desne strane koji je nekoliko puta rekao kako mu je važno da bude nepokretan, dok se pejzaž pomera. Veoma me je dirnuo ... Učesnicima sam dao uputstva za praktikovanje eksperimenta okretanja - i pustio sam ih da ga praktikuju deset ili petnaest minuta. Bilo je to izvanredno iskustvo za mnoge od njih. Kako je ova bezglavost jednostavna i pristupačna, kako je laka za podučavanje. Jedan od učesnika otišao je kući posle petka uveče i pokazao eksperiment supruzi. R.L. UK.

Bio sam jedan od onih učesnika koji su praktikovali "eksperiment okretanja - deset ili petnaest minuta. Za mnoge od njih, uključujući i mene, bilo je to izanredno iskustvo." Iznenadila me je činjenica da, nakon tako dugog okretanja u krugu, nisam osetio nikakvu vrtoglavicu! Telo i um izgubili su moć nad onim iz čega gledam. To se desilo nekoliko puta u toku nekoliko eksperimenata koji su me vratili kući. G. SAD

Živim u Amsterdamu. Naišao sam na bezglavi put pre oko 3 godine kada sam prisustvovao dvodnevnom seminaru koji je Daglas organizovao blizu Nice, na jugu Francuske. Eksperiment sa pokazivanjem kažiprstom bukvalno mi je oduvao glavu, a eksperiment sa zatvorenim očima me je dokusurio. Nisam očekivao ništa od seminara. Ime Daglas Harding bilo je poznato: pročitao sam nešto o njemu u knjizi Kolina Vilsona ’’Beyond the Occult’’ (Iza okultnog). Vilson citira čuveni pasus s početka ’’On Having No Head’’(O nemanju glave), a zatim nastavlja, tvrdeći da je to sve vrlo lepo, ali da je to verovatno ona vrsta praznine i jednostavnosti koje doživljavaju krave u polju! Pa, mislio sam da mogu očekivati zanimljivo predavanje o Zen-budizmu. Nisam ni slutio da ću biti bukvalno obezglavljen. U toku preostalog dela seminara, bilo mi je teško da se suzdržavam da ne prasnem u smeh. Te noći, i svake noći u naredne 3 nedelje, ustanovio sam da je unutrašnje viđenje - svesnost o sebi - tako zanimljivo i interesantno, tako savršeno i potpuno, da je odlazak na spavanje izgledao kao apsurd. Satima sam ležao budan u krevetu – sa viđenjem i spoznajom o tome šta sve to znači.

Od tada, gledanje postaje manje intenzivno, ali je i dalje konstantno. Trebalo mi je malo vremena da ‘svarim’ činjenicu da se svet kreće, a ne ja. Sada je zadivljujuća stvar voziti se biciklom po ovom prelepom gradu i vidjeti, bez ikakve sumnje, da Amsterdam prolazi pored mene, dok sam ’ja’ ovo budno nepokretno mirovanje. Način na koji bliski objekti protiču, poput puta ispod stopala, a stvari na većoj udaljenosti graciozno prolaze pored mene, kao što su zgrade i drveće, predstavja prizor koji me nikada ne zamara. To je, svakako, postala moja omiljena vežba. J.R. Holandija

Uradili smo test u kome pokazujete prema sebi i okrećete se oko svoje ose. To me je podsetilo na iskustvo koje imam sa aikidoom (borilačka veština). Dva ili tri puta nedeljno, vežbam aikido. U nekim trenucima, imam dve poteškoće u toku moje prakse: jedna je da, kad treniram sa nekim ljudima, osetim neku vrstu straha kada me neko "napada", pa moje telo postaje napeto i kruto, što ometa praktikovanje tehnike. Dugi problem je to što ponekad osetim vrtoglavicu, jer u aikidu ima puno prevrtanja. Ti problemi su potpuno nestali kada sam se setio da sam Praznina. Kada me neko napada, osećam se opušteno, jer ko je tamo da napada? Kad moram da se prevrćem, više ne osećam vrtoglavicu, jer ovde nema nikoga ko bi osetio vrtoglavicu. Pored toga, tu je samo mirovanje u kojem je svet koji se okreće, a ne ja. M. Belgija

Na putu kući, vozim kombi ulicama grada, svestan saobraćaja i uličnih svetiljki, i koncentrisan. Zatim, dole ka pristupnoj rampi i u tišinu autoputa. Bez uličnih svetiljki i uz slab saobraćaj u ovo doba večeri, opušteno vozim, posmatram bele markere traka, kako dolaze i odlaze, kako se pojavljuju i nestaju iz prostora osvetljenog farovima.

Ništa ne dolazi iz suprotnog pravca. Ili, možda dolazi – koncentrisan sam samo na deo mračnog puta neposredno ispred snopa mojih farova. Moj um je u režimu "automatskog pilota". Blagi zeleni sjaj svetla na kontrolnoj tabli umiruje moje oči i ističe moje ruke na upravljaču, dok ostatak kombija izgleda kao pozadina od tamnog somota.

Vožnja relativno pravim delom autoputa zahteva malo kretanja i omogućava mi da se osetim opušteno, što me nakon izvesnog vremena ostavlja samo sa svesnošću o mojim rukama, i daje mi osećaj da sam bez tela ili odvojen od njih. Možda pripadaju nekom drugom!

Ova moja unutrašnja nepokretnost u kontrastu je sa opčinjavajućom brzinom puta, koji dolazi žurno u bazen svetlosti sa prednje strane i
nestaje, protičući oko kombija i pored mene. Nemam svesnost o telu, samo o rukama. Postoji samo ’ja’. Gleda napolje. Kao da gledate svet kroz neki trodimenzionalni prozor, zaštićeni od spoljašnje sredine. Treća strana. Tišina sam ja, sa mojom svesnošću koja gleda napolje.

Eto ... Ovo je pokušaj da opišem posebno iskustvo koje povezujem sa ’bezglavošću’. I.K. UK

Ljuljaške

Ljuljaške su zabavne,
ljuljaške su slobodne,
ljuljaške idu visoko,
ljuljaške idu nisko,
ljuljaške idu visoko,
a ja nikada.

Rouzmeri, 7 godina.

Dok sam džogirao jutros, odlučio sam da malo hodam unazad kako bih posmatrao prekrasan izlazak sunca iznad Alpa. Iznenada, iznenađenje, iznenađenje (dobro -možda ne za vas "dugogodišnje vidioce", već za mene!). Shvatio sam kako je put otplutao odavde, kako je prostor ovde iznedrio brežuljke tamo, planine, sunce ... kako je kreativan ovaj prostor, kako je, kako je ...... NEVEROVATAN! S.C.Nemačka

Nastavite sa nekim drugim eksperimentom.

nazad na vrh

Headless on Youtube


Click here for workshops with Richard Lang


Click here for information on online hangouts
Click here fora free e-course
Click here for our online shop
Click here to get the free Headless iPhone app
Click here for downloadable videos of Douglas Harding
Click here for the Latest News
Click here to Donate